Vong Šun Leung - Logika iza Ving Čuna

Created in 09/02/2013 Posted by admin In wong, wing chun | Comments 0

Jedan od najboljih Ving Čun boraca Ip Manove škole u Hong Kongu, sifu Leung, je godinu i po dana privatno učio Brus Lija. Prisećao se kako "njegov kung fu nije bio dobar, nije znao da se bori". I sam Leungov prvi kontakt sa Ving Čun sistemom je bio ne baš najsjajniji. Izazvao je Ip Mana na borbu, ubeđen da ga može pobediti. Kada je Man lako pobedio, Leung je postao doživotni pratilac i učenik sistema koji je Brus Li konačno pretvorio u najpopularniji kung fu stil ikada podučavan. Ip Man, videvši u Brus Liju više nego drugi, je predvideo sumnjičavom Leungu: "ovaj mali klinac će načiniti Ving Čun slavnim".

Posvećen i talentovan učenik, Leung je nastavio dok nije postao Ip Manov lični pomoćnik. Bio je zadužen da prenese veštinu juniorima u školi. Leung je, uprkos početnim sumnjama povodom mladog Lija, kroz vreme razvio ličnu vezu sa "Malim Zmajem" dok su obojica sazrevali. Doduše, odbio je da se pojavi u "Igri smrti", Lijevom nedovršenom projektu, zato što je osećao da bi poraz na filmu loše reflektovao njegovu pravu veštinu. Njegov odnos sa Brus Lijem će trajati do kraja glumčevog života.

Vong Šun Leung je bio harizmatični učitelj i dinamični vođa, zbog čega ga je Brus Li poštovao. Leungovo duboko znanje Ving Čuna ga je činilo jednim od najtraženijih instruktora svoje ere. Analitičan, radoznao i opažavajuć, Ip Man je govorio da je on "logika iza Ving Čuna".

P: Kada ste počeli trening pod Ip Manom?
O: Moj otac je imao prijatelje koji su vežbali Ving Čun. Jedan od njih je bio čovek koji se zvao Čan Van Sun. Uvek je pričao o tome kako je dobar njegov učitelj Ip Man. Nisam mu verovao, pa sam odlučio da odem do Ip Manove škole i izazovem ga. Imao je oko 50 godina, a ja sam imao 17 godina, jak i u dobroj kondiciji. Da skratim priču, prebio me je lako, što me je stvarno iznenadilo. Nisam mogao da poverujem da je ovaj mali starac toliko dobar.

P: Vas smatraju jednim od najboljih boraca Ving Čuna, zar ne?
O: To je ono šta kažu, ali zaista ne volim da pričam o tome. Mnogi ljudi, kada ostare, počnu da pričaju kako su bili veliki dok su bili mladi i nekada kažu mnogo stvari koje nisu istina. Ako ste bili dobri, ljudi će već znati - ne morate da pričate o tome. Ako ja pričam priče o tome kako sam se borio, to znači da ne mogu više da se borim. Ako i dalje mogu da se borim danas, ne moram da pričam o svojoj prošlosti. Ne vidim svrhu pričanja o svojoj prošlosti. Ne vidim svrhu u dokazivanju ljudima koliko ste čvrsti. Bivanje dobrim borcem zavisi od toga koliko teško vežbate i koliko vremena ulažete u to. Borilačke sposobnosti su zasnovane na istrajnosti, samouverenosti i fizičkoj snazi, ne na priči.

P: Da li ste ikada razmatrali da se takmičite u borilačkim sportovima?
O: Oduvek mi se sviđao boks - sviđa mi se sve oko borbe - ali moja vrsta borbe nije sportska - to je prava borba u kojoj ne postoje pravila, ne postoje ograničenja i tvoj život visi o koncu. Ako navučeš rukavice, onda to postaje pitanje osvajanja poena, što nije čista borba. Tehnike borilačkih veština se mogu prilagoditi da se koriste sa rukavicama, ali nije isto. Doduše, istina je da kontaktno treniranje i sparing mogu biti veoma otkrivajuće iskustvo za učenika. Borba koristeći borilačke veštine je delom način učenja, a delom umetnost. Možda bi kineske borilačke veštine trebalo da, uzevši u obzir realistično društveno okruženje, formulišu skup regulacija za takmičenje koje bi omogućile da u potpunosti dođe do "okršaja veštine".

P: Zašto ste prestali sa boksom?
O: Sparingovao sam sa svojim instruktorom i udario ga prilično jako. Vrlo se naljutio i napao me je veoma jako. Branio sam se uz pomoć Ving Čuna i on je završio krvareći. Tada sam završio sa boksom.

P: Da li na Ving Čun vidite kao filozofiju ili umetnost?
O: Za mene je Ving Čun veština. Ako ga opišete kao umetnost, ne postoji način da se odluči da li je efektivan ili ne. Na primer, možete da volite Pikasova dela više nego Monetove slike, ali je to prilično subjektivno i samo pitanje ukusa. U borbi, borac koji je ostao na nogama je pobednik. To nije pitanje naklonosti ili nenaklonosti - veština se može dokazati. U tom kontekstu ne postoji ništa loše u korišćenju svoje veštine, ako moraš.

P: Vi ste bili jedan od glavnih Ip Manovih asistenata. Da li ste ikada učili Brus Lija?
O: Učio sa Brusa Lija privatno i takođe ga gledao kako uči u školi pod Ip Manom. Vilijam Čeung je upoznao Brus Lija sa Ving Čun sistemom. Brus Li je trenirao i učio od mene preko godinu i po dana.

P: Da li ste ostali u kontaktu sa Brus Lijem pošto se preselio u Sjedinjene Američke Države?
O: Imao je običaj da mi piše kako mu ide i o pravcu u kojem ga je vodilo istraživanje. Po nekada bi me pitao za objašnjenje neke Ving Čun tehnike ili principa. Kada se vratio u Hong Kong da snima filmove, nalazili smo se i satima pričali o borilačkim veštinama. Imali smo odličan odnos do kraja.

P: Da li vam je ikada objasnio Đit Kun Do?
O: Da. Brus je bio potpuno svestan da je Đit Kun Do veoma težak zato što zavisi od učenikovih sposobnosti. To može biti veoma zbunjujuće za studenta, pogotovo ako nemaju jaku osnovu i duboko razumevanje. Đit Kun Do je jednostavno bio Brusov lični format koji je on koristio da primeni svoje znanje i iskustvo. Rekao sam mu da najverovatnije nedostaje neki deo i da pokušava da pokrije previše rastojanja u previše malo vremena. U drugu ruku, postojao je samo jedan Brus Li i niko ne može da igra kao on. Neka od starih pravila se nisu primenjivala.

P: Kako ste videli evoluciju Brus Lija od Ving Čuna do Đit Kun Doa?
O: Kao prvo, Brus nije imao priliku da vidi veći deo Ving Čuna za vreme svog ranog treniranja Ving Čuna pod Ip Manom. Potom se vratio u Hong Kong i zaista naučio osnove onoga šta će jednom postati njegov lični stil. Povremeno je bio vrlo nestašan dečak, ali je takođe bio veoma pametan.

U svojim poznijim danima Brus mi je rekao: "Kada bih mogao da povučem Đit Kun Do, povukao bih ga." Shvatio je da su pokreti radili za njega, ali to je bilo zato što je njegov stil bio dizajniran za njegove posebne talente. Njegovi studenti su imali problem da učine da tehnike rade u realističnim situacijama. Dok je Đit Kun Do bila značajna veština za Brus Lija, nije se pokazala kao takva za druge koji su pratili njegove metode.

Brus je bio dobar borac, ali ne dobar kao što su ga filmovi prikazivali. Skoro nepobedivim. Ljudi su gledali Brus Lija i sanjali Kung Fu snove. Želeli su da rade iste stvari kao on i oponašaju njegove metode. Na žalost, čini se da niko ne želi da se probudi.

P: Da li ste načinili ikakve izmene u Ving Čun sistemu?
O: U osnovi ja podučavam iste metode koje sam naučio od Ip Mana, ali bih rekao da ih podučavam na sistematičniji način. U isto vreme sam prilično intuitivan u svojem načinu podučavanja.

P: Većina ljudi vas asociraju sa principom lut sao đik čung. Zašto?
O: Zato što je to verovatno najvažniji koncept u celom Ving Čun sistemu. Verovatno su jedini izuzetak bart čam dao tehnike. Čim protivnik načini otvor, ruka bi trebalo da instantno napadne.

P: Da li je istina da vam je Brus ponudio ulogu u jednom od svojih filmova?
O: Da, jeste. To je bilo za "Igru smrti", ali sam odbio zato što sam verovao da potezi Ving Čun stila ne bi izgledali dobro na filmu. Verujem da je metoda Ving Čuna ružna za filmove, ali veoma dobra i veoma logična za pravu borbu.

P: Da li ste promenili svoje opšte viđenje veštine od kada ste bili mladi?
O: Naravno. Kada ste mladi volite da se borite. Kako se razvijate, počinjete da gledate na borbu na drugi način. Imate drugi pogled na fizičke obračune. Važno je edukovati učenike o tome. Na nesreću, ako učenik želi da se bori, zaista ne postoji način da nešto učinite povodom toga.

P: Da li ste tradicionalista?
O: Čvrsto verujem da je Ving Čun nešto veoma logično. Dok god je logično, ako radi, koristi to. Potčini veštinu i nikada joj ne dozvoli da vlada tobom.

P: Zašto mislite da je Ving Čun toliko popularan po svetu?
O: Verujem da je Brus Li mnogo doprineo tome! Ali ako sistem borilačke veštine nije logičan, jednostavan i koristan - nestaće. Samo je pitanje vremena. Razmisli o mnogim zemljama i političkim sistemima koji više ne postoje. Ako nešto manjka u značenju i svrsi, sa vremenom će iščeznuti. Ving Čun se širi celim svetom, to bi trebalo da sugeriše nešto.

P: Kada podučavate u različitim zemljama, da li menjate svoje metode?
O: Moram da prilagodim svoj mentalitet zemlji. Naravno, kineski običaji su drugačiji od američkih ili evropskih, ali se Ving Čun sistem podučava na isti način. Pristup može biti drugačiji, ali su tehnike i filozofija isti. Bilo ko ko uči borilačke veštine mora biti sklon borbi. Ako osoba uči borilačke veštine, ali ne obraća pažnju na borbu, ona zanemaruje suštinu da bi gonila sitnice, zato što borilačke veštine nisu obične fizičke vežbe. Učenje i oprobavanje veštine su dve etape učenja borilačkih veština i ne postoji ništa loše u tome. Osoba bi trebalo da bude ohrabrena da izučavaju i uče od drugih. Šteta je što su mnogi iskrivili značenje okršaja veštine i iskoristili ih da pokažu svoju moć ili čak i zlostavljaju druge oko sebe.

P: Da li mislite da je či sao bitan deo Ving Čuna?
O: Či sao je vrlo bitan deo Ving Čuna, ali je previše vremena posvećeno ideji „lepljivosti“ ruku, šta čini da učenik završi jureći ruke umesto da udara i hvata u zamku. Ova greška se potpuno suprotstavlja osnovnim principima Ving Čuna. Teorija Ving Čuna je besprekorna, ako je izvršavaš savršeno. Ali teorija je samo teorija. Ne znači ništa ako ne znaš kako da je primeniš. Možeš imati bolju teoriju borbe, ali ako je tvoj nivo veštine ispod nivoa tvog protivnika, bićeš lako poražen. Sva teorija na svetu te ne može spasiti od poraza.

P: Da li ste zadovoljni sa načinom na koji se Ving Čun podučava?
O: Pa, imam video sam određene instruktore kako čine jednostavne stvari u velike misterije, obmanjujući svoje učenike. Ne samo da obmanjuju sebe, nego i obmanjuju nedužne. Bolje bi činili kada bi učili učenike kako da ne čine greške u pravoj borbi.

P: Da li pratite neki posebni način ishrane?
O: Ako morate da se borite na ulici vrsta hrane koju jedete neće biti bitna, pa i ne pratim. Ali ako ste profesionalan borac, ili planirate da se borite u ringu, onda će hrana uticati na vašu energiju i učinak.

P: Da li imate filozofiju borilačkih veština?
O: Postoji stara kineska izreka koja kaže: „Prvo hrabrost, onda snaga, Kung Fu treći.“ Da osigura pobedu lice u lice sa pesnicama i šutevima osoba mora biti hrabra. Hrabrost dolazi od unutrašnjeg rasta i jedna je od ciljeva okršaja veštine. Drugo je snaga i vitalnost. Kung Fu koji vidiš u pravoj borbi je samo nekoliko poteza. Šta se računa u pravoj borbi je odlučnost, hrabrost i vitalnost. Ako ste superiorni u ovim aspektima, često možete oboriti protivnika sa dve-tri jednostavne tehnike. Odužena borba koja se vidi u filmovima o borilačkim veštinama je veštačka. Brus Li je bio majstor Kung Fua, ali veština kojom je vladao ne bi trebalo da se meša sa onim šta ste videli u filmovima. Postoje pratioci Ving Čuna čija dostignuća u borilačkim veštinama veća od Brus Lija, ali nikada nisu snimali filmove i postali poznati, pa niko ne zna za njih. Ljubitelji filma znaju Brus Lija samo zato što su njegovi filmovi prikazivani širom sveta.

P: Da li mislite da ljudi dobro reaguju na vaše metode podučavanja?
O: Mogu samo reći da pokušavam da podelim Ving Čun na iskren način. Podučavam ga na logičan način, zato što je veština veoma logična. Ne mogu pričati o onome šta drugi mogu raditi ili reći. Odgovoran sam samo za svoja dela.

Izvor: https://mywayofwingchun.com/2002/08/08/wong-shun-leung-the-logic-behind-...

Pure html

Filtered HTML

Plain text

Other blogs

0 comments

Add new comment

Pure html

Filtered HTML

Plain text